ЛИНГВОКУЛТУРЕМАҲОИ ВОҲИДҲОИ ФРАЗЕОЛОӢ
Abstract
Дар мақолаи мазкур масъалаҳои омӯзиши хусусиятҳои лингвокултуремаҳои воҳидҳои фразеологӣ ва муносибати забонҳо ба ҳам баррасӣ шудааст.
References
1. Адашуллоева Г. Ҳинд-европа тиллари фразеологияси ва уни ўрганишнинг айрим масалалари ҳақида (тожик фразеологияси мисолида) // Хорижий филология (тил, адабиёт, таълим). – Самарқанд, 2011, №4(41). – Б. 5-14.
2. Adashulloyeva G. The Usage of Aquired Phraseologisms in Artistic and Journalistic Work // International Jonal of Scince and Reasearch(IJSR). Volume 6, Issue 11. – India, 2017. – P. 1450-1453. (№5, Global impact Factor 0.765; № 12, Index Copericus Value (2016): 79.57/ Impact Factor (2015): 6.391.Брагинский И.С. Взаимодействие советских литератур народов Средней Азии (на примере таджикской и узбекской литератур). В кн.: «Взаимосвязи и взаимодействие национальных литератур». – Москва, 1961.
3. Дарахти ҳамешасабз: Мусоҳибаи адабиётшинос Ҳомидҷон Ҳомидӣ бо нависандаи халқии Ӯзбекистон Пиримқул Қодиров. – «Ҳақиқати Ӯзбекистон», 2 июни соли 1990.
4. Йўлдошев Б. Ўзбек фразеологияси ва фразеографиясининг шаклланиши ҳамда тараққиёти. Монография. – Самарқанд: СамДУ нашри, 2007. – 108 б.
5. Маҷидов Х. Фразеологияи тоҷик. – Душанбе, 1982.
6. Арезу Эсламболчи Могадам и Сабохат Маджитова. (2026). Музей Афрасиаб в Самарканде: сокровищница истории и древней культуры Центральной Азии. Вестник социальных наук и гуманитарных исследований, 03(04), 393–397. https://doi.org/10.5281/zenodo.19630133